Reporter 18. avgust 1999.

KO JE OD NAS SAKRIO MUDROGA TRAJANA ?

Trajan Stojanovic : Balkanski svetovi – Prva i poslednja Evropa, Equilibrium, Beograd, str. 520

Na pragu novog milenijuma, ne smemo smetnuti s uma ni cinjenicu da su mnoga zbivanja u današnjem svetu tek puka galama. Vrlo je verovatno da na duže staze nece uticati na buducnost onoliko koliko manje vidljivi procesi kontinuiteta i promene.
(Balkanski svetovi, str. 143)

U "galami" našeg pseudointelektualnog i pseudonaucnog života, dolazilo je do neverovatnih previda i zanemarivanja istinskih intelektualnih i naucnih velicina. Bivša Jugoslavija je verovatno zemlja koja je imala najveci broj akademija i akademika po glavi stanovnika. Medjutim, za neka od najvecih naucnih imena ljudi poteklih odavde, ne samo da nije bilo mesta vec su ostala skoro nepoznata (recimo ime Jovana Džona Plamenca, jednog od najvecih svetskih politickih teoreticara).

Takav "previd" se desio i sa Trajanom Stojanovicem, ciji je naucni znacaj za Balkan srazmeran znacaju njegovog prijatelja i inspiratora Fernana Brodela za Mediteran. U srpskim naukama (upotrebljavamo množinu, jer je rec o opusu koji krši medjudisciplinske plotove i ograde) Trajan Stojanovic se jedino može meriti sa Cvijicem. Ove cinjenice su poznate celom svetu i svim ostalim balkanskim narodima sem Srbima. Na srpskom jeziku je od ogromnog opusa ovog americkog univerzitetskog profesora do pre par godina bio objavljen samo jedan manji rad. Pre nekoliko godina je, naime, u formi brošure pod naslovom Balkanska civilizacija objavljena proto verzija prve glave Balkanskih svetova iz 1967. godine. U medjuvremenu, profesor Stojanovic je nastavio svoja istraživanja i 1994. godine objavio ovo delo o Balkanu, koje se po zahvatu i dubini može ravnati jedino sa Cvijicevim Balkanskim poluostrvom.

Izmedju Cvijica i Brodela je smešten i teorijski okvir pomocu koga Trajan Stojanovic u najširem dosada vidjenom zahvatu nastoji da objasni Balkan. Hronološki, ova knjiga obuhvata razdoblje od neolita do 1993. godine. Po strukturi, ona je jedan od najboljih primera brodelovske teorije koja sve procese u ljudskom društvu deli na procese dugog, srednjeg i kratkog trajanja. Sva ljudska društva su duboko uslovljena izuzetno dugovecnim osobinama na prvom mestu tla i klime, pa zatim drevnim kulturnim obrascima, pa onda vekovnim i decenijskim privrednim ciklusima, pa su politicke bure i promene tek trenutno kretanje na površini drevnih i sporih procesa. Zato i Trajan Stojanovic opis Balkana zapocinje pricom o zemlji, vodi, klimi i prostoru. Ovakvi izuzetno trajni cinioci oblikuju tek nešto manje dugovecne kulturne oblasti, tj. Cvijiceve kulturne pojaseve. Sledeci krug su najdublje psihološke i eticke osobine Balkanaca. Krajnja zategnutost izmedju svetlog i crnog obraza, dobrodetelji i grehote, hiljadama godina je osa balkanske licnosti, što je dovelo do toga da se balkanski covek stalno krece putem krajnosti, umesto srednjim putem koji preporucuju kineska, indijska, puritanska kultura, ili filozofija prosvecenosti. U delu o tehnologiji se na pozadini citavog Poluostrva i milenijuma razvoja vidi dramatika borbe izmedju natovarene mazge i kola sa tockovima, širenje i skupljanje mreže puteva od Rima do naših dana.
Naredni krug je komplikovan etnicki i društveni mozaik. Ogromnim poznavanjem svih lokalnih dijalekata i jezika, Stojanovic razmrsuje klupko seoba, pretapanja naroda, pokrštavanja, turcenja. Svi ti procesi oblikovali su Balkance i u fizickom smislu (posebno js zanimljivo njegovo objašnjenje, u Cvijicevom duhu, visokog rasta i glavatosti dinarskog coveka). U poglavlju o privredi oseca se pored Brodelovog i uticaj Imanuela Valerštajna, kada objašnjava kako je vekovna konjunktura cena srebra i žita u Evropi od Balkana napravila "periferiju". Obradjuje i odnos Balkanaca prema radu, dokolici, vremenu i prostoru, kolektivnom i individualnom. Nije zaobidjen ni razvoj nacija, kao ni pokušaji "modernizacije" Balkana u poslednja dva veka. Pri svemu tome, najuzbudljivije je stalno balansiranje izmedju trenutnog i vecitog, drevnog i modernog. Tako Stojanovic dovodi u vezu globalnu komunikacionu revoluciju s kraja 20. veka sa prastarom šamanskom tradicijom, a sve to ilustruje primerom Medjugorja. Postavlja pitanje nisu li ovakvi spojevi uticali na rat u Jugoslaviji?
I na kraju, opet se covek pita zašto ovaj mudri starac nikad nije zvanicno pozivan u ovu zemlju, zašto velike državne kuce nisu štampale njegova dela, nego je to ucinio jedan privatnik? Pri tom je rec o coveku politicki sasvim bezazlenom, koji sebe smatra "makedonskim Srbinom, Jugoslovenom, Evropljaninom, Amerikancem i covekom" koji nikada nije bio umešan ni u domace, ni u emigrantske omraze. Možda su baš taj ljudski kosmopolitizam i ogromna dubina znanja smetali lokalnim nedoucenim samoproglašenim mudracima. Srecom, ovoga Trajana nisu uspeli sakriti.