Ekonomika - Osvrti, 2-3 1998. str. 95

PRVA I POSLEDNJA EVROPA

Trajan Stojanović, Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa, Equilibrium, Beograd, 1998,520 str.

Promocije knjiga dešavaju se cesto, gotovo svakodnevno. Ne dešava se, medutim, cesto da budu prilika za prvi susret s autorom koji ima zaokruženo delo velikog obima i ugleda u naucnom svetu. Odocnjenje ovog susreta utoliko je upadljivije što se delo odnosi na prostor u kome živimo i što njegov tvorac potice iz naše sredine. Za utehu ostaje cinjenica da knjiga kojom se ovde bavimo ne dolazi sa zakašnjenjem, naprotiv, njeno prvo izdanje, engleski original, pojavilo se u Americi tek nedavno, 1994.

Trajan Stojanovic roden je 1921. u Graješnici u Bitoljskom okrugu ondašnje Kraljevine Jugoslavije. Još u predškolskom uzrastu presaden je na americko tlo, na kome je njegov otac, tragom hiljada evropskih iseljenika, potražio uslove za život koje "stari kraj" nije pružao. Trajan Stojanovic prošao je sve stupnjeve obrazovanja u Sjedinjenim Državama, zakljucivši ih diplomom Univerziteta Rocester 1942. Pripadajuci generaciji koja je upravo stasala za vojsku kad je Amerika ušla u rat, Stojanovic je školovanje morao zameniti ratovanjem. Jedan deo službe u vojsci doveo ga je u vezu s Francuskom, koja ce imati veliku ulogu u njegovom daljem životu i intelektualnom razvoju.

U americkom sistemu univerzitetskog obrazovanja posle diplome slede postgraduate studies , koje se završavaju stepenom magistra, pošto se odbrani magistarska teza. Taj prirodni produžetak studija usledio je kod Stojanovica tek posle ratnih godina i okoncan je 1949. na Njujorškom univerzitetu tezom o konfiskaciji i prodaji zemlje u revolucionarnoj Francuskoj. Dalje usavršavanje odvelo je Stojanovica u Pariz, koji je baš sredinom veka bio na putu da postane neka vrsta prestonice moderne svetske istoriografije. Put su prokrcili Marc Bloch i Lucien Febvre, a svetski centar afirmisao je Fernand Braudel svojim seminarom u École Pratique des Hautes Études en Sciences Sociales. S iskustvom proucavanja Mediterana pocetkom novog veka, Braudel je širio horizonte ukljucujuci u istraživanja svoje ucenike i zajedno s njima u sve širim tematskim krugovima proveravao i usavršavao ona metodološka nacela koja su tada i kasnije odlikovala "školu Anala". Radeci i uceci u Braudelovom seminaru 1949-1952, Stojanovic je težište interesovanja pomerio s Francuske na Balkan, na kome su mu bili koreni. Izradio je doktorsku disertaciju L'economie balkanique aux XVIIe et XVIIIe siècles (principalement d'après les archives consulaires françaises) i odbranio je na Pariskom univerzitetu 1952. Disertacija u celini nije štampana, ali iz nje je proistekla knjiga L'agriculture aux XVIIIe siècle dans les Balkans (Paris, 1954) i veci broj studija iz ekonomske istorije koje cemo sresti u knjigama koje upravo izlaze u Americi.

Kako je pripadao prvoj generaciji Braudelovih ucenika, palo mu je u deo da "paradigmu Anala" primeni i realizuje na malo poznatom tlu Balkana i u periodu koji je bio neka vrsta "gluvog doba" zbog siromaštva izvora i nedovoljne istraženosti. Ali, profesor Stojanovic ucinio je i više za školu iz koje je proizašao, postao je njen hronicar i rani istoricar knjigom French Historical Method: The "Annales" Paradigm (New York, 1976; na italijanskom: Milano 1978).

Vrativši se u Sjedinjene Države, Stojanovic se posvetio pozivu univerzitetskog profesora, prvo na Njujorškom univerzitetu, a od 1955. na renomiranom Ratgers univerzitetu u Nju Brunsviku. Od tada sve do penzionisanja 1991. vodio je život naucnika u kome su pojave knjiga, naucni skupovi, studijski boravci i gostovanja, neka vrsta miljokaza, pomocu kojih se može meriti kako vreme prolece. Radeci na svom maticnom univerzitetu Stojanovic je gostovao na univerzitetima u Berkliju, Stenfordu, Njujorku, Montrealu, vracao bi se svojoj drugoj školi u Parizu, koja je prerasla u Dom nauka o coveku. Ostajuci cvrsto vezan za svetove Balkana i Mediterana, Stojanovic je prema njima usmeravao i svoje ucenike i neosporno je, zajedno s još nekoliko žarišta balkanoloških i južnoslovenskih studija, doprineo širenju interesovanja i boljem poznavanju istorije ovoga dela sveta. Krace Stojanoviceve studije sakupljene su u cetvorotomnom korpusu B etween East and West: The Balkan and Mediterranean Worlds (I-IV, New York, 1992-1995).

Knjiga koju ovde prikazujemo ima neku vrstu embriona u knjižici A Study in Balkan Civilization (New York, 1967). Tri decenije su i u autorovoj evoluciji i u ucenoj literaturi uslovile razliku uporedivu s onom izmedu zametka i odraslog coveka. Osobenost autorovog životnog puta višestruko se reflektovala na knjizi kojom se ovde bavimo. Do izražaja dolaze prednosti blizine zahvaljujuci tome što je autor ponikao iz balkanskog sveta. Iako nije živeo u njemu, ostao je s njim vezan brojnim sponama, pre svega jezikom, zatim poznavanjem naravi i obicaja, što je olakšalo razumevanje svedocanstava koja je celog života prikupljao i analizirao. Došle su do izražaja i neke prednosti daljine, distanciranosti od balkanskih svetova . Posmatranje složenog balkanskog prostora s jedne udaljene tacke omogucilo mu je da prevazide parcijalnost i parcelisanost slike prošlosti u kojoj su svi tražili svoje korene i bili zainteresovani za ono što vodi konstituisanju nacije i države. Balkan kao celinu pre su uocili stranci nego njegovi stanovnici.

Udaljenost od Balkana znacila je u isto vreme blizinu naucnih centara u kojima su se stvarale i rasejavale metodološke inovacije koje karakterišu istorijsku misao ovog stoleca. U ovoj knjizi dolazi najviše do izražaja povezanost sa "školom Anala", u kojoj je Stojanovic zaokružio i dovršio svoje usavršavanje u zanatu istoricara.

Knjiga Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa , koju je naša publika dobila tako brzo i u tako otmenom ruhu, predstavlja, bez preterivanja, jedno od ambicioznih i metodološki radikalnih ostvarenja te škole.

Neizmerno je teško s malo reci, jednostavnim formulama, okarakterisati najoriginalniju i najuticajniju orijentaciju istoriografije krajem drugog milenija. Ispred težnje ka "totalitetu", stremljenja ka "totalnoj istoriji", koju najcešce isticu pripadnici škole, pa i naš autor, stavili bismo preokret u postavljanju pitanja. Gradi koja je ostala iza prethodnih stoleca istoricari ove orijentacije postavljaju mnoštvo sasvim novih pitanja koja namece iskustvo modernog sveta otelovljeno u modernim naukama! U prepoznavanju onoga što je znacajno, što zaslužuje da bude proucavano i saznavano, u otkrivanju veza medu pojavama, u sredivanju i organizovanju nebrojenog mnoštva pojava s kojima je suocen, moderni istoricar ne polazi od onoga što se nalazi u starim istorijskim delima ili od državnickih ili politickih iskustava i njihovih racionalizacija, vec od nauka o coveku iskušavanih i proverenih kroz nastojanja da objasne i osvetle savremeni svet.

Otuda ova knjiga o Balkanu u svim stolecima nema onu svima poznatu artikulaciju koja prati smenjivanje velikih epoha (antika, srednji vek, novi vek), vec jednu sasvim drugojaciju u kojoj su osnovni kompleksi: kultura zemlje; biotehnika i društvena biologija; tehnika; društvo; privreda; licnost i kultura; slobode i prinude kulture; odnos populacionih sistema. Posmatranje iz velike daljine ima prednosti u tome što se vide predmeti koji su uistinu veliki i što se prepoznaju njihove konture, što se uocavaju i prate opšte linije. Ali, takvo posmatranje teleskopom, neizbežno kad treba sagledati i prikazati veliki i razuden prostor tokom dve hiljade i više godina, ima i svoje nedostatke, pre svega gubljenje iz vidnog polja svega onog što je manjih dimenzija, a može biti važno, karakteristicno, osobeno.

Ova knjiga - izborom dimenzija koje nastoji da osvetli, perspektivom i razmerom izlaganja, pojmovnim aparatom citavog niza nauka o coveku i društvu - usmerava duhovne oci citaoca prema onome što je opšte, što je dugog trajanja, što se kao morska struja krece sporo u dubini noseci na sebi sve ono što se brzo krece i talasa. Takvo osvetljavanje istorijskog procesa ima svoje draži, privucice, nadamo se, širi krug citalaca od naših standardnih istorijskih naracija i doprinece, u to smo sigurni, kultivisanju razumevanja istorije, doprinece i onim o cemu nas je obavestila i onim cime nas je nagnala da se zamislimo.