Nin 27.novembar 1997.

Evropski kontekst

NAZIV : RABOTNICI , VOJNICI , DUHOVNICI ( Društva srednjovekovnog Balkana )
AUTOR : SIMA ĆIRKOVIC
IZDAVAC : EQUILIBRIUM , BEOGRAD 1997.

Teškim poslom spoznaje coveka davnih vremena bavi se oko cetiri i po decenije akademik Sima Cirkovic, naš najpoznatiji medievista. Otkrivanjem novih izvora ali i novim sagledavanjem davno izumrlog sveta, on skida nedavne civilizacijske naslage i, neopterecen sadašnjicom, dolazi do srednjovekovnog društva, toliko razlicitog od današnjeg.

Radovi su grupisani u tri celine. Pr-va, nazvana „Materijalne strukture: kontinuitet i promena", obuhvata clanke i rasprave iz privredne istorije. Tu se mo- že obavestiti o naturalnoj proizvodnji i tržišnim prilikama, zanatstvu i tehnici rada, razvijenosti i zaostalosti u uslovima srednjega veka, komplikovanom sistemu mera, odnosu Dubrovnika i zaleda, a narocito o rudarstvu Srbije i Bosne od XIII do XV stoleca. Polazeci od radova Mihaila Dinica, Sima Cirkovic je otišao korak dalje: saopštavajuci mnoge nepoznate arhivske podatke, došao je do novih zakljucaka. Ne upuštajuci se ovom prilikom u detalje, napomenucemo samo da je tacno izracunao isplativost rudarske proizvodnje, pokazavši da se uloženi novac u rudarske jame isplacivao vec posle pola godine, a posle dve godine rada donosio je cetvorostruku dobit. Zato nije cudno što su dubrovacki poslovni ljudi finansirali rudarsku proizvodnju, ne angažujuci u njoj licno svoj rad.

Druga velika tematska celina, „Društveni modeli i društvene stvarnosti", posvecena je društvenoj istoriji. Posebno je znacajan rad o gradskom društvu u Srbiji i Bosni, koje nikada nije dostiglo potpunu autonomiju, zatim briljantna rasprava o „Sugubom vencu", tj. „dvostrukoj kruni" kralja Tvrtka I, pod kojim su se našle dve države: Srbija i Bosna. Slede clanci o emancipaciji bosanskih velikaša i vezama licne zavišosti u Bosni. Razmatrajuci temu o ratu i društvu, autor je pokazao kolika je bila cena najamnika u srednjem veku, zatim kakva je bila seoska opština kod Srba i, konacno, kakav je bio udeo srednjeg veka u obrazovanju etnicke slike Balkana. Tri priloga odnose se na crkvu: pravoslavnu u Srbiji, dualisticku u Bosni, i na katolicke parohije u srednjovekovnoj srpskoj državi.

„Kulturni obrasci društva u sazrevanju" naslov je trece celine. U njoj su radovi o suceljavanju Istoka i Zapada u srednjovekovnoj Srbiji i jugoistocnoj Evropi, o srpskom i bosanskom dvoru, ritersko- dvorjanskoj kulturi u Bosni, najstarijem cirilickom štamparstvu i prvim dodi- rima Srba i protestantizma. Posebno se izdvaja rad o pismenosti i obrazovanju u Srbiji od XIII do XV veka. Kao i u drugim državama toga doba, i ona je imala ucilišta i ucitelje, medu kojima je posebno znacajno mesto zauzimao Konstantin Filozof, „ucitelj srpski", koji je ostavio lep broj podataka o pismenosti u doba de-spota Stefana Lazarevica, ciji je bio biograf.

Mnogostruki je znacaj objavljivanja najnovije knjige Sime Ćirkovica. Pre svega, neki radovi do sada su bili teško pristupacni domacoj publici jer su štampani, na raznim jezicima, u Italiji, Nemackoj, Americi. Uostalom, cetiri priloga ovde su izašla prvi put, a skoro svi radovi napisani su za poslednje dve decenije, dakle od zrelog naucnika. On, pre svega, izvanredno poznaje istorijske izvore, bilo cije provinijencije. Ipak, najviše je koristio dubrovacke, jer su brojniji za istoriju srednjovekovne Srbije i Bosne od svih ostalih. Buduci da izvanredno poznaje opštu istoriju, kako Vizantije, tako i Ugarske, Italije i celog Mediterana, Sima Cirkovic nije posmatrao srpsku i bosansku prošlost izolovano, vec u opštem, balkanskom i evropskom kontekstu. Stojeci uvek na cinjenicama, kritican do krajnjih granica, narocito je istraživao velike istorijske procese „dugog trajanja". U svakom radu je polazio od tanane analize, težeci ka sintezi i opštem zaključku, ali ga nije nametao, vec je on dolazio spontano, takoreci sam od sebe.

Momcilo Spremic